Prema danskim stručnjacima, vršenje velike nužde nije tako jednostavno kao što se čini.
Izvor: B92.net
Zdravo varenje osnova je ljudskog zdravlja, jer omogućava redovno izbacivanje štetnih materija iz organizma.
Ipak, tema velike nužde je nešto čime se premalo bavimo iz zdravstvenog aspekta, tvrde danski stručnjaci.
Prema njima, postoje velike šanse da tu najprirodniju stvar na svetu obavljate na pogrešan način.
Naime, čak trećina ljudi u tom procesu stenje i proizvodi slične zvukove "pritiskanja", što nije nimalo poželjno.
"U suštini se sve svodi na pritisak, a taj pritisak se smanjuje kad ispuštamo vazduh. Dakle, ispuštanjem raznih forsiranih zvukova smanjujemo pritisak i to nema dejstvo olakšanja, već suprotno", zaključio je Jan Falingborg iz Univerzitetske bolnice Arhus.
Nemački mikrobiolog Đulija Enders u svojoj novoj knjizi "Šarmantna probava" pozabavila se pitanjem tehnike obavljanja velike nužde, a tvrdi da navika zapadnjaka da sede na WC šolji pri tom činu rezultuje brojnim zdravstvenim problemima, od hemoroida, zatvora, preteranog naprezanja creva do pojave analnih fistula i drugih stanja.
Jednostavna prevencija toga je čučanje, što je najprirodniji položaj za creva.
"Oko 1,2 milijarde ljudi širom sveta, koji čuče dok vrše veliku nuždu, imaju znatno manju stopu problema u vezi sa digestivnim traktom od ostalih ljudi", rekla je Endersova.
Naučnica predlaže da čučnemo na WC šolju, a kome to predstavlja problem može da postigne sličan rezultat postavljanjem klupice ili hoklice ispred WC šolje, na koju će podići stopala i nagnuti telo napred za vreme vršenja nužde.
Ljudi su do sredine 19. veka čučali dok su obavljali veliku nuždu, a šolje su nam ponudile više komfora. Ipak, sa njima je došlo i znatno više zdravstvenih problema.
Ceo život pogrešno sedimo na WC šolji, i zbog toga patimo od hemoroida i raka: Ovo je jedini ZDRAV POLOŽAJ
Autor: blic
Verovali ili ne, zapadnjački metod sedenja na šolji je glavni krivac za probleme poput hemoroida, konstipacije, nervoznih creva, pa čak i srčanih problema.
- Kada dobro pogledate statističke podatke, uvidećete da je to potpuna istina. Zbog savremenih šolja smo potpuno promenili svoj prirodni položaj za vršenje nužde - kaže dr Džozef Merkola iz Amerike.
U pozi u kojoj većina nas koristi toalet, gde su nam kukovi savijeni pod uglom od 90 stepeni, otežan je
prirodni protok vršenja nužde i potreban je mnogo veći i neprirodan napor da bismo nuždu i obavili, što vodi do nervoznih creva, hemoroida, pa čak i raka debelog creva.
Kako je prirodan položaj za obavljanje nužde onaj u kome čučimo, sve više stručnjaka savetuje da u toaletu držimo stoličicu kako bismo mogli da zauzmemo takav položaj pri pražnjenju creva.
Pokušajte i sami, i stručnjaci kažu da ćete mnogo brže i lakše obaviti nuždu, i pritom olakšati pritisak koji se dešava na crevima kada sedite u neprirodnom položaju.
Uništi nas WC šolja, čučanje je zdravije
Autor: Mondo.rs
Vekovima su ljudi osnovnu fiziološku potrebu - pražnjenje ceva, obavljali čučeći i gotovo da nisu poznavali većinu današnjih crevnih bolesti: hemoroide, zatvor, rak creva, Kronovu bolest. Onda se moderna tehnologija uvukla u naš život...
U današnje doba luksuznih navika, o čučanju prilikom pražnjenja creva se govori kao o staromodnom i neudobnom položaju. Međutim, prema najnovijim istraživanjima, upravo je sedeći položaj tokom vršenja nužde odgovaran za brojne bolesti današnjice.
U izraelskom časopisu Journal of Medical Sciences objavljena je studija o tome da je upravo sedeći položaj prilikom pražnjenja creva kriv za visoku stopu obolevanja od hemoroida, upale creva, raka debelog creva i Kronove bolesti.
Učestalost tih bolesti je slična kod južnoafričkih belaca i u populacijama bogatih zapadnih zemalja. U ruralnim područjima s tradicionalnim životnim stilom, ove bolesti su vrlo retke ili gotovo nepoznate, tvrde istraživači.
Klasičan način pražnjenja creva - sedenje na WC šolji, je neprirodan položaj koji za potiskivanje sadržaja iz creva zahteva korišćenje mišića dijafragme i nepotrebno napinjanje. Dok prilikom pražnjenja čučeći, bedra pritiskaju trbuh što olakšava pražnjenje i smanjuje potrebu za napinjanjem.
U položaju čučnja dolazi do ispravljanja rektuma, što omogućava jednostavnije i temeljnije pražnjenje creva, dok se vršenjem nužde u sedećem položaju sadržaj creva ne može u potpunosti isprazniti. Rezultat toga može biti i češća potrteba da se ide u WC.
Mnogo puta smo se uverili da od male dece, zbog njihovih instinktom vođenih postupaka, možemo puno da naučimo. Tokom vršenja nužde deca će instinktivno čučnuti kako bi ispraznila sadržaj creva, a taj je prirodni instinkt nažalost kod odraslih potisnut u drugi plan.
Izraelski lekar, Dov Sikirov, obavio je istraživanje o bolestima organa za varenje i prednostima čučanja, koje je obuhvatilo 28 zdravih odraslih dobrovoljaca raspoređenih u tri odvojena toaleta. U prvom su dobrovoljci koristili WC šolju standardne visine od 41 cm, u drugom je bila spuštena na visinu od 31 cm, a u trećem su dobrovoljci vršili nuždu na čučavcu. Pomoću digitalnog tajmera snimano je vreme potrebno za potpuno pražnjenje creva.
Sikirov je otkrio da je volonterima u čučećem položaju bila potrebna svega 51 sekunda, za razliku od onih koji su koristili standardnu šolju i nuždu obavili nakon 130 sekundi.
Utvrđeno je, takođe, da sedenje pospešuje pojavu hemoroida, koji nastaju zbog upaljene vene donjeg dela debelog creva i anusa. Oni se javljaju, između ostalog, kao posledica naprezanja tokom pražnjena creva. Tokom čučenja naprezanje je manje ili gotovo nepotrebno.
Takođe, preostali sadržaj u crevima pogoduje razvoju infekcija, što može dovesti do upala i karcinoma creva.
Kronov sindrom je hronična upalna autoimuna bolest creva, pri kojoj imunološki sastav organizma napada vlastiti sistem za varenje. Ubraja se u grupu IBD (inflammatory bowel diseases).
Australijski istraživač Volas Bovls je utvrdio da postoji povezanost ljudskog zdravlja i načina pražnjenja creva.
"Pokazalo se da crevna upalna stanja pozitivno reaguju na pražnjenje creva u čučećem položaju. Osobe s Kronovom bolešću potvrdile su značajno poboljšanje nakon već nekoliko sedmica, a s vremenom su nestali svi simptomi ove bolesti", napisao je Volas Bovls.
Baš kao i za pražnjenje creva, čučanje je najbolji položaj i za potpuno pražnjenje bešike. Kod žena je protok mokraće jači i lakši kada uriniraju u čučećem položaju.
U sedećem položaju bešika se nikada potpuno ne isprazni, a zadržavanje mokraće može dovesti do razmnožavanja bakterija, odnosno infekcija mokraćnog sastava.
Zanimljivost vezana za korištenje čučavca dolazi iz Japana. Svi znamo da je Japan tehnološki div, ali čučavac je kod njih, osobito kod starije populacije još uvek neizostavan deo kupatila. Osim zdravstvenih i higijenskih prednosti koje donosi čučeći položaj, Japanci kažu da tako "štede vreme".
"Zahvaljujući čučanju tokom obavljanja velike nužde, vreme koje provodimo u obavljanju fizioloških potreba znatno je skraćeno, što nam ostavlja više vremena za izvršavanje obaveza kao i za druženje s porodicom i prijateljima", kažu u Japanu.
Šta je rešenje za sva savremena kupatila sa klasičnom WC šoljom? Nikako da čučite na "dasci"!
Telo možete dovesti u položaj sličan čučnju tako da tokom sedenja na WC šolji pod noge stavite posebnu stolicu, koja je dizajnirana za improvizaciju klasičnog čučećeg položaja.
Čučavci čuvaju i srce
Veliki broj srčanih udara i smrti događa se upravo u toaletima. Izraelski lekar, Berko Sikirov je više od 20 godina proučavao posledice prekomernog naprezanja tokom vršenja nužde u sedećem položaju. Objavio je članak u kojem opisuje povezanost naprezanja i srčanog udara. Bolesnici koji pate od akutnih koronarnih bolesti posebno su ugroženi. U svom članku objašnjava kako se naprezanje može izbeći pražnjenjem creva čučeći.
5 zdravstvenih rizika kojim se izlažete dugim sedenjem na WC šolji
Izvor: www.faktu.rs
1. Konstipacija (zatvor)
Budimo iskreni: većina nas ne unosi dovoljno vlakana u svoj organizam kroz ishranu, a takođe pijemo nedovoljnu količinu vode.
Nedostatak ove dve ključne stvari u prevenciji konstipacije, zajedno sa nepravilnim položajem tela u toaletu, rezultira nekompletnom eliminacijom hrane iz organizma, i loša su kombinacija koja uzrokuje tešku i suvu stolicu. Ovakvu stolicu uopšte nije lako eliminisati, a to smo svi osetili na svojoj koži.
Nažalost, to je postala svakodnevica gotovo polovine odraslog stanovništva. Ali, to je samo početak neprijatnosti.
2. Hemoroidi
Tvrda i suva stolica nosi sa sobom mnogo naprezanja (koje se može izbeći). Taj pritisak pri naprezanju uzrokuje pojavu hemoroida, koji često mogu biti veoma neprijatni i bolni.
Hemoroidi predstavljaju proširene i upaljene vene unutar ili oko analnog otvora, koje povremeno i krvare tokom ili nakon intenzivnog napora da eliminišemo tvrdu stolicu.
Ali, koliko god da su hemoroidi neprijatni, oni nisu najgore što nas može zadesiti.
3. Bolest debelog creva
Kompletno i često pražnjenje pomaže dobrom zdravlju debelog creva. Mnoge studije pokazale su da nekompletno pražnjenje debelog creva uzrokuje njegovo oboljevanje, uključujući i kancer debelog creva.
Kada nastane gomilanje u debelom crevu, naše telo ne može da apsorbuje sve hranljive materije iz hrane koju konzumiramo, ostavljajući nas bez energije koju bismo imali da su naša creva zdrava.
4. Urinarne poteškoće i infekcije
Uriniranje je obično lakše i jače kada se žene postave u poziciju čučnja. Bešika se na taj način prazni kompletnije nego prilikom sedenja ili „lebdećeg” položaja.
Čučanje može pomoći da se redukuju epizode infekcija urinarnog trakta, u smislu smanjenja njihove učestalosti i intenziteta.
To su dobre vesti!
5. Problemi sa karličnim dnom
Karlično dno je mišić koji je na oko nevidljiv, ali ima izuzetno bitnu ulogu u zdravlju čoveka. On je podrška unutrašnjih organa (materice, creva, bešike, uretre) i čuva ih od prolapsa.
Karlično dno ima veoma važnu ulogu u mehanizmu zatvaranja mokraćne bešike (te ukoliko je slab dolazi do inkontinencije).
Jedan od glavnih uzroka problema sa karličnim dnom je naprezanje u toaletu. Sedeća pozicija uzrokuje veliki pritisak na anorektalni ugao debelog creva, čineći da donji deo debelog creva padne i štrči uz vaginalni zid. Nervi karličnog dna mogu se zaštititi čučanjem tokom pražnjenja debelog creva ili uriniranja.
I muškarci mogu patiti od poremećaja karličnog dna, te im se takođe preporučuje čučeći položaj prilikom pražnjenja creva.
Celog života pogrešno sedite na WC šolji
Položaj sedenja na WC šolji može biti uzrok problema kao što su hemoroidi, konstipacija, zapaljenja creva, upala slepog creva i srčani udar.
Autor: b92.net
Doktor Merkola kaže: “Ako ispitate podatke, videćete da postoji velika šansa da su dokazi istiniti. Moderne WC šolje zahtevaju da menjamo položaj koji koristimo kako bismo ispraznili creva, što dovodi do toga da se menja anatomija...izmeta.“
U poziciji kada su kukovi pod pravim uglom, prolaz u crevima je poremećen i bukvalno blokiran. Samo pomoću nepotrebnih napora, koji prevazilaze zakone fizike, moguće je osposobiti prolaz. U gorem slučaju, ovo može da izazove konstipacija (zatvor), iritiranje creva, hemoroide, pa i rak debelog creva.
Pozicija u kojoj kukovi stoje pod uglom od 35 stepeni je, kako stručnjaci navode, zdravija.
Ova pozicija je normalna i primenjuje se u mnogim ’divljim’ kulturama, u kojima se deca od ranog detinjstva navikavaju na nju. S vremenom je u modernim civilizacijama preovladalo mišljenje da je pozicija sedenja na WC šolji civilizovanija.
“Naučne prednosti čučnja podstakle su istraživače da dizajniraju predmet koji će olakšati ovu poziciju i ponovo je vratiti kao jedinu prirodnu. Još jedna prednost čučnja su i oblikovane butine. Ništa ne oblikuje butine kao čučnjevi“, navodi doktor Merkola.
Pošto ova pozicija još nije praktična, doktor preporučuje postavljanje male stolice ili kutije pored šolje, na koju će se postavljati stopala za vreme sedenja na WC šolji.
10 pitanja o sistemu organa za varenje - kako funkcioniše naša utroba
Zadovoljan stomak – srećan čovek
Politika, Autor: Aleksandra Mijalković
Unutrašnjost čovečjih creva i organa za varenje je čudesan svet, složen mehanizam koji ima veći uticaj na naše zdravlje i raspoloženje nego što se mislilo, tvrdi dr Džulija Enders, čije je istraživanje, objavljeno u knjizi „Ključ tela”, postalo svetski hit.
Naučnici, istraživači, lekari, razni iscelitelji i obični ljudi zainteresovani za sopstvenu dobrobit, posvećuju ogromnu pažnju zdravlju, proučavaju kako funkcionišu pojedini organi, koja je njihova uloga u čovekovom telu i šta je sve potrebno preduzeti da bi što duže radili besprekorno. Srce, mozak, pluća… glavni su junaci mnogih stručnih radova i studija, ali jedan izuzetno važan sastavni deo čovečjeg organizma kao da je uvek ostajao u sporednoj ulozi. Sve dok mlada Nemica Džulija Enders, studentkinja medicine, nije nedavno odlučila da mu posveti svoju karijeru.
Svoj doktorski rad o ljudskoj utrobi, za koji je istraživanja obavila u Institutu za mikrobiologiju i bolničku higijenu u Frankfurtu na Majni i uspešno ga odbranila na Medicinskom fakultetu, pretočila je u knjigu „Ključ tela”. Knjiga je odmah postala međunarodni bestseler, a nedavno je prevedena i na srpski jezik. Popularnost ovog dela dobrim delom je zasluga i Džulijine ubedljive pobede na međunarodnom takmičenju za popularizaciju nauke mladih istraživača 2012. godine – njeno izlaganje i danas je hit na „Jutjubu” – ali i zabavnih ilustracija koje su delo njene talentovane sestre Džil, dizajnera za nauku.
Ekskluzivno za čitaoce „Magazina”, dr Džulija Enders objašnjava zašto je unutrašnjost našeg stomaka toliko zanimljiva i važna, kako da joj ugodimo i čime da doprinesemo dugom i uspešnom očuvanju tog složenog mehanizma.
Pre svega, ističe naša sagovornica, trebalo bi imati na umu da utroba čini dve trećine čovekovog imunološkog sistema, da njen rad utiče na gotovo sve druge organe, a posebno je zanimljiva njena veza s mozgom – naučnici su utvrdili da ljudi s određenim probavnim tegobama često imaju i probleme s nervima. Po složenosti, obilju i raznovrsnosti signalnih materija, nervnog izolacionog materijala i načinima njihovog povezivanja, utroba podseća na „komandni centar” u čovekovoj glavi, zato njenu mrežu nerava nazivaju i „mozak utrobe”.
Svako je u životu imao prilike (neko znatno češće od drugih) da oseti kako stresne situacije utiču na stomak, izazivajući proliv, zatvor, nadimanje… Osobe sklone sindromu nadraženih creva češće pate od anksioznosti i depresije, što postaje jasnije kad se zna da čak 95 odsto serotonina, hormona zaduženog za dobro raspoloženje, ali i za osećaj sitosti (otuda onoliko zadovoljstvo kad se najedemo) nastaje – u čovekovoj utrobi! Unutrašnjost našeg stomaka proizvodi više od 20 sopstvenih hormona.
Mnogi lekari, doduše, ne prepoznaju uticaj creva na raspoloženje svojih pacijenata, pa kad im se ovi požale da se zaista loše osećaju, to pripisuju „iracionalnim psihičkim smetnjama”, kaže Džulija Enders. Eto, dodaje, to je još jedna posledica potcenjivanja utrobe i još jedan razlog zbog kojeg je potrebno širiti saznanja o njoj.
Kako ste se zainteresovali za ljudsku utrobu i odlučili da baš ona postane predmet vaših istraživanja?
Sa 17 godina sam dobila veoma neprijatan dermatitis. Poželela sam da razumem zašto mi se to dogodilo i šta se dešava unutar mog tela. Jedna od činjenica koje su me posebno iznenadile bilo je saznanje da su čovečja creva čistija nego što se obično smatra: čak sedam od oko osam metara, koliko je njihova prosečna dužina, nema nikakve veze s fekalijama i lošim mirisima. Ono što najpre povezujemo s njima događa se tek na krajnjoj „stanici”. Začudilo me i koliko su osetljiva i koliko odgovorna za toliko mnogo toga u mom životu: ne samo za varenje, nego i za raspoloženje, imunitet i hormonski status! Kasnije sam, proučavajući creva izbliza, utvrdila i da su veoma lepa: pod mikroskopom, njihova unutrašnjost podseća na nežni somot.
Koje su najčešće predrasude i nerazumevanja s kojima ste se suočili?
Ljudi često upru prstom u svoj pupak i kažu: „Boli me stomak”. U stvari, reč je o tankom crevu, jer stomak se nalazi znatno iznad. Kad čuju da im krče creva obično smatraju da ona traže hranu, da je to od gladi, ali istina je da u tom trenutku creva vredno rade na svom čišćenju posle obavljenog varenja, u očekivanju sledećeg. Ako tad počnemo da jedemo, akcija se prekida, zato nutricionisti preporučuju pauzu od četiri-pet sati između obroka, koliko je crevima potrebno da se pripreme za narednu „isporuku”. I još nešto: ko uredno žvaće, ostavlja manje posla stomaku.
Pomenula bih i jednu od posledica stava da je sve što ima veze sa crevima i njihovim pražnjenjem „sramota” i da se o tome javno ne priča. Kad sam objavila „Ključ tela” doživela sam da jedna baka, uzorna katolikinja, za vreme nedeljnog porodičnog ručka pred svima izjavi kako je, pročitavši knjigu, utvrdila da 74 godine nepravilno sedi na klozetskoj šolji!
U čemu je baka grešila?
Verovatno je, kao i većina savremenih ljudi koji u svojim stanovima imaju komforna kupatila, sedela udobno zavaljena, umesto da prazni creva u znatno prirodnijem „čučećem” stavu. Verovatno se i često uzdržavala od odlaska u ve-ce izvan sopstvene kuće i tako poremetila normalan rad creva. Moramo naći kompromis između onoga što činimo da bismo se osećali dobro iznutra, i onoga što radimo da bismo se uklopili u spoljašnji svet. Evo nekoliko saveta: piti dovoljno vode (naročito na putovanju), jesti balastne materije (pahuljice sa semenkama i šljive); ne potiskivati potrebu, već ići u ve-ce uvek kad vas „pritera”; ukoliko su creva usporena, podstaći ih prebioticima i probioticima, u hrani ili tabletama, a laksative (kojima treba tri dana do krajnjeg rezultata) koristiti tek uz savet lekara. Ukoliko patite od zatvora, pokušajte da se blago ljuljate, savijajući se napred-nazad dok sedite na klozetskoj šolji.
Kakva je veza između stomaka i mozga?
Našem mozgu potrebno je obaveštenje na osnovu kojeg će odrediti kako se osećamo, a iz utrobe stižu najvažnije informacije o tome: ona poznaje svaki molekul naše krvi, prati nivo hormona, brine o imunitetu i zna šta proizvodi desetak triliona najrazličitijih bakterija unutar naših creva. Neke od tih bakterija „krive” su što mozak ponekad dobija pogrešan signal da smo gladni čak i kad smo siti. Bakterije su važan trener imunološkog sistema, pomagač u varenju, proizvođač vitamina i stručnjak za oslobađanje od otrova iz loše hrane (recimo buđavog hleba) i lekova. Zato ih mozak tako pažljivo osluškuje.
5. Koja hrana prija jednom, a koja drugom organu?
Mozak veoma voli slatkiše, jer je šećer koncentrat energije koju on može brzo da iskoristi. Ali, stomaku ne prijaju, što signalizira povremenim dijarejama. Nije problem samo u belom šećeru, za koji je već dokazano da je nezdrav. I višak inače korisne fruktoze (a to kod većine ljudi znači više od 50 grama dnevno, što je pet krušaka, šest jabuka ili osam banana) može biti loš: ako u želucu imamo suviše fruktoze, za nju se vezuje triptofan, aminokiselina neophodna za građenje serotonina, hormona koji određuje dobro raspoloženje ali i sitost. Neotkrivena netolerancija na fruktozu, to je tek nedavno utvrđeno, može da prouzrokuje depresiju, kao i stalni osećaj gladi, odnosno potrebu da se unosi šećer, što opet rezultira povremenim bolovima u stomaku. A fruktoze ima, osim u voću, i u mnogim drugim namirnicama, naročito u industrijskim prerađevinama i kečapu.
Našoj utrobi često smeta i mlečni šećer, laktoza. Ljudi s godinama gube sposobnost njene razgradnje – nadimanje i prolivi kod starijih osoba verovatno su posledica uobičajene čaše mleka za doručak ili pred spavanje. Kod nekih ljudi postoji i netolerancija na gluten iz pšenice. Iako su, u principu, žitarice veoma korisne u ishrani, trebalo bi ograničiti njihovo unošenje: dok su naši preci – lovci i sakupljači – jeli oko pet stotina vrsta biljaka, lekovitih trava i korenja, današnja ishrana uglavnom se sastoji od 17 kultivisanih biljaka, s kojima ljudska utroba teže izlazi na kraj.
Kakvu onda hranu jesti?
Onu posle koje se osećamo prijatno dva-tri sata pošto smo je pojeli, jer je toliko vremena potrebno da dospe u našu krv. Postavimo sebi pitanje: „Onaj kolač je zaista bio ukusan, ali zašto se sad osećam toliko umorno?” Naprotiv, kad se pogostimo namirnicama koje sadrže vlakna, naročito ona rastvorljiva u vodi, poput inulina, naš stomak je zadovoljan i šalje nam pozitivne signale, pa smo puni elana.
Jedno poglavlje u knjizi posvetili ste bakterijama koje žive unutar naših creva. Koje su „dobre” a koje „loše” i dešava li se i da promene uloge?
„Dobre” su one koje pomažu varenju, doprinose da creva budu čista, održavaju imunološki sistem i utiču na regulaciju telesne težine, raspoloženje i nivo korisnog holesterola. One druge „kvare” ravnotežu, remete procese, izazivaju upale, podstiču bolesti… Među njima je možda najpoznatija salmonela, krivac za prolive i povraćanja. Tri pravila pomažu da se s njom izborimo: u kuhinji koristiti plastične a ne drvene daske za sečenje hrane, jer mogu bolje da se operu, i nemaju brazde u kojima se bakterije zadržavaju; sve što dolazi u dodir s presnim mesom ili jajima (daske, ruke, pribor za jelo, cediljke, sunđere…) dobro oprati vrućom vodom; meso ili hranu s jajima obavezno termički obraditi.
Helikobakterija, najstarija „kućna životinja” čovečanstva, primer je bakterije koja može biti i „dobra” (smanjuje rizik od astme, raka pluća ili šloga) i „loša” (može podstaći upale, čireve i rak želuca).
Kako radi naš probavni sistem?
Od ulaska u naše telo do trenutka kad ga njeni ostaci napuste, hrana prolazi dugačak i zanimljiv put i susreće se s raznim organima i njihovim stanovnicima, koji pomažu da na najbolji mogući način iskoristimo to što nam ta hrana nudi. Pljuvačka počinje razlaganje ugljenih hidrata, deluje antibakterijski mucinom, bori se protiv gljivica i bolova opiorfinom (sredstvom koje deluje jače od morfijuma; doduše, proizvodi ga u malim dozama), jer su usta veoma osetljiva – tu ima više nervnih završetaka nego bilo gde u organizmu, pa bi nam, recimo, i najmanja tačkica sa jagode užasno zasmetala. Tu su, onda, krajnici, stražari, pa jednjak, onda želudac – iskošena vrećica čudnog oblika, čiji jedan deo vari čvrstu hranu, a drugi se bavi tečnostima – zatim vijugavo tanko crevo sa sitnim resicama koje do kraja usitne hranu i iz nje izvlače hranljive materije, te ih preko crevnog zida šalju u krv. Najzad, debelo crevo, gde se resorbuju važni minerali, i uz pomoć triliona bakterija izvlači dodatna doza masnih kiselina bogatih energijom i vitaminima (K, Be 12, riboflavin, tijamin…). Ostatak se izbacuje. Naš izmet je uvek jednake slanoće, verujte mi na reč!
Da li i slepo crevo ima neku ulogu?
Mnogi ga smatraju bespotrebnim organom i sete ga se tek kad se upali, zaboli i ugrozi život pacijenta. Ono je, zapravo, zvanično važan deo debelog creva, sastavljen gotovo isključivo od imunološkog tkiva i korisnih bakterija (naročito za ljude koji žive u područjima s mnogo uzročnika proliva). Ukoliko tu „svrati” neka loša klica i zagadi ga, reaguje otokom i upalom. Operacijom se uklanja crvuljak, koji visi s njegove donje strane.
Šta najviše ugrožava unutrašnjost našeg stomaka?
Loše životne navike, nadasve one u ishrani, o kojima sam već govorila, i – stres. On je verovatno jedan od najbitnijih uzročnika nadraženosti creva. Stres je nehigijenski. Menja vremenske prilike u stomaku. Loši stanovnici utrobe tada se uspešno umnožavaju, a dobri ne stižu da obave svoje redovne zadatke. Kod pacijenata s nadraženom utrobom dobre rezultate postiže hipnoterapija. Ali, i zdrave osobe koje povremeno pate od depresije i strahova trebalo bi tad da se podsete da i nadut stomak može da izazove loša osećanja, usled stresa ili nepodnošenja određenih namirnica. Krivicu ne treba uvek tražiti u mozgu.